Do početka Mundijala odbrojavamo sekunde, minute, sate, dane, kojih je ostalo još samo šest. Nestrpljenje je sve veće, a uoči početka svetske smotre fudbala predstavljamo vam sve što niste (možda neki jesu) znali o šampionatu u Brazilu.
Naj od naj

Treneri najčešće vole da kažu kako je dobitan spoj onaj između mladosti i iskustva, ali nije uvek moguće napraviti takvu kombinaciju. Sa jedne strane poletni, talentovani i željni dokazivanja, a sa druge igrači koji znaju da stanu na loptu i usmere tim na pravi put.

Iskustvo može da bude vrlo bitan faktor, pogotovo u trenucima kada se utakmice lome, a najstariju ekipu na ovom Mundijalu imaće Argentina. Lionel Mesi predvodi "matorce" od 28,4 godine u proseku, a među njima prednjače sveže ošišani Martin Demikelis, Maksi Rodrigez i Ugo Kampanjaro sa po 33, a čak osam Argentinaca je u 30-im godinama.

Iza njih po staroti slede Portugal (28,2), Španija (28), Urugvaj (28), Iran (27,9), a ima i onih koji su se pretežno oslonili na mlade snage. Tako će najmlađu reprezentaciju imati Gana sa sa prosekom od 24,9 godina, dok su njoj uz rame Belgija (25,3), Nigerija i Južna Koreja (po 25,4), Švajcarska (25,6) i Nemačka (25,7).
Najstariji igrač na predstojećem Svetskom prvenstvu je kolumbijski golman Farid Mondragon sa 42 godine, dok su najmlađi Kamerunac Fabris Olinga i levi bek Engleske Luk Šo sa po 18. Englezi imaju četiri, najviše, igrača mlađa od 21 godine, dok čak 15 reprezentacija nema nijednog fudbalera tog uzrasta.

Vrlo zanimljiv je primer Bosne i Hercegovine, debitanta na završnoj smotri, ali je svaki pulen ekipe Safeta Sušića u proseku odigrao skoro 60 utakmica za nacionalni tim, što je više čak i od fudbaler Španije (58). Iako imaju najiskusniji tim u tom pogledu, nemaju ono iskustvo neophodno za jedno takmičenje kakvo je Svetsko prvenstvo, ali to ne mora ništa da znači.

Premijer liga i Rusi
Za Mundijal u Brazilu pozvano je ukupno 736 igrača, a čak 15 odsto njih, 81 fudbaler dolazi iz Premijer lige. Samo Italija, Rusija, Kolumbija i Švajcarska ne mogu da se pohvale predstavnicima u najjačoj ostrvskoj ligi.

I ne samo to, Rusija je karakteristična po tome što je jedina koja nema nijednog "stranca", odnosno svi reprezentativci "zbornaje" članovi su ruskih klubova.

Iranci jedini nemaju naš nijednog igrača koji je prošle sezone igrao u Ligi šampiona, dok SAD, Ekvador i Južna Koreja imaju tek po jednog.

Klose preti Mateusu i Ronaldu
Najviše minuta u kvalifikacijama upisao je urugvajski napadač Edinson Kavani, čak 1511, a šta mislite, ko ima najviše nastupa na Mundijalima?

Lotar Mateus je rekordnih 25 puta nosio dres Nemačke na završnoj planetarnoj smotri, igrao je na pet Svetskih prventstava (1982, 1986, 1990, 1994. i 1998), "zlatnu boginju" osvojio je jednom (1990), uz dva druga mesta (1982, 1986).

Samo dva meča manje od njega na Mundijalima odigrao je bivši kapitan italijanske reprezentacije Paolo Maldini, dok je Dijego Maradona stao na 21 nastupu u dresu Argentine.

Od aktivnih igrača najviše utakmica odigrao je nemački napadač Miroslav Klose - 19. Ukoliko "panceri" stignu do polufinala u Brazilu, a igrač Lacija nastupi u svih šest utakmica, postaće igrač sa najviše nastupa u istoriji Svetskih prvenstava.

Iako je trenutno u planovima Jokaima Leva na klupi, Klose preti da obori još jedan rekord, jer mu samo gol nedostaje da se na vrhu večne mundijalske liste strelaca izjednači sa Brazilacem Ronaldo, koji je dao 15 golova.

Ipak, teško da će dostići, ne samo on nego bilo ko, Žista Fontena, legendarnog francuskog napadača koji je i dalje neprikosnoven po broju pogodaka na jednom SP, jer je davne 1958. godine u Švedskoj postigao čak 13.

Kako je bilo do sada?
Ukupno, najefikasniji šampionat bio je četiri godine ranije u Švajcarskoj sa prosekom od 5,38 golova po utakmici, dok su se mreže najmanje tresle u Italiji 1990. kada je palo svega 2,21 po meču.

Na dosadašnjih 19 SP šest puta se dogodilo da domaćin i osvoji krunu, a jedino Južna Afrika od svih organizatora nije prošla prvi krug takmičenja.

Titulu prvaka sveta pred svojim navijačima osvojili su Urugvaj (1930), Italija (1934), Engleska (1966), Nemačka (1974), Argentina (1978) i Francuska (1998).

Brazil je 1950. godine ostao korak do pehara osvojivši drugo mesto, baš kao i Švedska osam godina kasnije, a trećim mesto u svom "dvorištu" morali su da se zadovolje Čile (1962), Italija (1990) i Nemačka (2006).

Igrači su spremni, navijači još više, granice čekaju da budu pomerene...

Mundijal u brojkama

0 - nastupa ima Bosna i Hercegovina na SP

5 - puta je Brazil bio prvak sveta

12 - gradova biće domaćini Mundijala: Belo Horizonte, Brazilija, Kuaba, Kuritiba, Fortaleza, Manaus, Natal, Porto Alegre, Resife, Rio de Žaneiro, Salvador i Sao Paulo.

36 - golova, što je najviše, postigli su Nemačka i Nova Kaledonija u kvalifikacijama

145 - pogodaka bilo je na prethodnom Mundijalu, što je najmanje od kada na završnom turniru učestvuje 32 reprezentacije.

245 - različitih televizija prenosila je finale između Spanije i Holandije sa prošlog finala Mundijala u Južnoj Africi

990 - američkih dolara košta najskuplja karta za finale u Brazilu, dok je najjeftinija 440.

2.898 - žutih kartona pokazale su sudije tokom kvalifikacija za ovo SP.

18.449 - volontera radilo je na prošlom Mundijalu

390.600 - hot-dogova prodalo se na stadionima u Južnoj Africi

750.000 - litara piva prodato je na stadionima tokom Svetskog prvenstva pre četiri godine.

2,4 miliona - stanovnika ima Belo Horizonte, grad koji su Argentinci odabrali za svoju bazu.
6,15 miliona - zahteva za ulaznice dobili su Brazilci tokom prve faze prodaje, a više od 70 odsto došlo je iz zemlje domaćina.

3,2 milijarde - ljudi gledalo je prošli Mundijal, što je 46,4 odsto ukupnog stanovništa na svetu.